ПРИЧАЈ МИ...

Други део

Када људи размишљају о реинкарнацији увек се суоче са веома тешким питањем: „Ако је у почетку било тако мало људских бића на Земљи, а данас их је толико много, одакле су дошле све те нове душе?“ Одговор је једноставан. У неким реинкарнацијама се делимо. Као кристали и звезде, као ћелије и биљке, и наше душе се деле. Део смо нечега што алхемичари називају Anima mundi, или Душа света – када би се Anima mundi само делила, расла би, али би такође постајала све слабија. Због тога, као што се делимо, тако се и срећемо, а тај сусрет се зове Љубав. Јер сваки пут када се душа подели, дели се на мушки и женски део. Сви људи су повезани између себе. У сваком животу имамо мистериорну дужност да се поново нађемо са бар једним од наших Других делова. Љубав која поново спаја раздвојене делове чини срећном Вишу Љубав која их је поделила. Како да знамо који је наш Други део? Други део је могуће сазнати по сјају у очима – тако су се праве љубави препознавале од када је света и века. Можемо у животу срести више од једног Другог дела. Када се то догоди срце је подељено, а исход су бол и патња. Да, можемо срести три или четири Друга дела зато што нас је много и има нас свуда. Љубав је снага која нас поново спаја, да бисмо на једно место сакупили искуство проживљено у многим животима и у многим крајевима света. Сносимо одговорност за целу планету зато што не знамо где су Други делови који су били од настанка света – ако је њима добро, и ми ћемо бити срећни. Уколико им није добро, пропатићемо, макар и несвесно, део њиховог бола. Међутим, пре свега смо одговорни да се у свакој инкарнацији спојимо са бар једним Другим делом, с којим ће нам се сигурно у неком тренутку пут укрстити. Чак и само на кратко, јер ти тренуци доносе тако интензивну љубав да она оправдава остатак наших дана. Можемо да дозволимо и да наш Други део оде даље, да га неприхватимо или не приметимо. Тада ће нам бити потребна још једна инкарнација да бисмо се с њим нашли.